Живот у ком се уметност и политика срећу
’’Али највише сам размишљала о Грчкој. Покушала сам да анализирам који је био разлог моје љубави према тој земљи. То што сам се ту родила? Њена лепота? Моје детињство? Мој деда? Моји пријатељи? Говорили су да сам „по занимању Гркиња“, али то ме није дотицало. Прихватила сам се да будем нека врста амбасадорке грчког туризма. Била сам, врло просто, трговачки путник који путује од земље до земље и говори људима да нису живели ако нису видели Грчку. То је био велики посао, али ме је чинио срећном.’’
Књига „Рођена као Гркиња“ је аутобиографско дело чувене Мелине Меркури, прослављене грчке глумице и прве жене министра културе у Грчкој. У овом страственом, књижевном портрету жене осликана је непоколебљива личност, буран али и роматичан стил живота који је водила ова дама атинског театра. Дело нас упознаје са њом од периода њеног детињства проведеног уз деду, вишедеценијског градоначелника Атине, све до њене борбе за слободу.
Рођена у атинској породици политичара, а одрасла између позоришних рефлектора и салонских разговора о демократији, од почетка је знала да неће пристати на тишину. Постала је лице грчког филма, са улогама које су освајале и публику и критику – од Стелле до Никад недељом, где је сама бирала како ће жена изгледати на платну: слободна, своја и гласна. Њен лик био је препознат широм света захваљујући њеној позицији у свету филма и театра. Њену каријеру прате бројне престижне награде, попут оне за најбољу глумицу на Канском филмском фестивалу, награде Националног удружења филмских критичара САД али и номинације за Оскара и Златни глобус.
Мелина говори о детињству у Атини, о раскораку између конзервативног породичног наслеђа и своје уметничке слободе, о успону на међународној филмској сцени, али и о годинама у егзилу током грчке диктатуре. Пише о љубави, борби, јавним наступима, губицима и надама – све са енергијом која ју је красила до краја живота. За Мелину Меркури граница између уметности и политике никада није постојала. Оно што је говорила на сцени, живела је и ван ње.
Била је уверена да уметност има политичку снагу, а да политика не може бити лишена културе и идентитета. Управо та испреплетеност чинила ју је аутентичном – глумицом која је говорила као грађанка, политичарком која је деловала као уметница. Током војне хунте у Грчкој (1967–1974), Мелина је изгубила држављанство јер се јавно супротставила режиму. Уместо да ћути, претворила је свој егзил у дипломатску мисију. Путовала је по Европи и САД-у, држала говоре, давала интервјуе, окупљала интелектуалце и уметнике у борби против диктатуре. Није имала формалну функцију, али је деловала као неслужбени амбасадор демократске Грчке у свету – и била много утицајнија од многих који су носили титуле.
Након повратка у земљу и обнове демократије, постала је прва жена на челу Министарства културе. У тој улози, унела је уметничку страст и политичку одлучност у све што је радила – од културних реформи до борбе за повратак Партенонских скулптура. Њен став је био јасан: „Култура није луксуз. Она је суштина.“ Мелина Меркури остаје симбол жене која је разбила оквире – и у уметности и у политици. Била је глас Грчке онда када је земљи највише требао, и лице културе која не пристаје на заборав. „Не могу бити ништа друго осим Гркиње,“ написала је. И заиста, у свему што је радила – од глуме до политике – Мелина је увек остајала верна себи и земљи из које је поникла.
Јелена Марковић
Ауторка текста