Život u kom se umetnost i politika sreću
’’Ali najviše sam razmišljala o Grčkoj. Pokušala sam da analiziram koji je bio razlog moje ljubavi prema toj zemlji. To što sam se tu rodila? Njena lepota? Moje detinjstvo? Moj deda? Moji prijatelji? Govorili su da sam „po zanimanju Grkinja“, ali to me nije doticalo. Prihvatila sam se da budem neka vrsta ambasadorke grčkog turizma. Bila sam, vrlo prosto, trgovački putnik koji putuje od zemlje do zemlje i govori ljudima da nisu živeli ako nisu videli Grčku. To je bio veliki posao, ali me je činio srećnom.’’
Knjiga „Rođena kao Grkinja“ je autobiografsko delo čuvene Meline Merkuri, proslavljene grčke glumice i prve žene ministra kulture u Grčkoj. U ovom strastvenom, književnom portretu žene oslikana je nepokolebljiva ličnost, buran ali i romatičan stil života koji je vodila ova dama atinskog teatra. Delo nas upoznaje sa njom od perioda njenog detinjstva provedenog uz dedu, višedecenijskog gradonačelnika Atine, sve do njene borbe za slobodu.
Rođena u atinskoj porodici političara, a odrasla između pozorišnih reflektora i salonskih razgovora o demokratiji, od početka je znala da neće pristati na tišinu. Postala je lice grčkog filma, sa ulogama koje su osvajale i publiku i kritiku – od Stelle do Nikad nedeljom, gde je sama birala kako će žena izgledati na platnu: slobodna, svoja i glasna. Njen lik bio je prepoznat širom sveta zahvaljujući njenoj poziciji u svetu filma i teatra. Njenu karijeru prate brojne prestižne nagrade, poput one za najbolju glumicu na Kanskom filmskom festivalu, nagrade Nacionalnog udruženja filmskih kritičara SAD ali i nominacije za Oskara i Zlatni globus.
Melina govori o detinjstvu u Atini, o raskoraku između konzervativnog porodičnog nasleđa i svoje umetničke slobode, o usponu na međunarodnoj filmskoj sceni, ali i o godinama u egzilu tokom grčke diktature. Piše o ljubavi, borbi, javnim nastupima, gubicima i nadama – sve sa energijom koja ju je krasila do kraja života. Za Melinu Merkuri granica između umetnosti i politike nikada nije postojala. Ono što je govorila na sceni, živela je i van nje.
Bila je uverena da umetnost ima političku snagu, a da politika ne može biti lišena kulture i identiteta. Upravo ta isprepletenost činila ju je autentičnom – glumicom koja je govorila kao građanka, političarkom koja je delovala kao umetnica. Tokom vojne hunte u Grčkoj (1967–1974), Melina je izgubila državljanstvo jer se javno suprotstavila režimu. Umesto da ćuti, pretvorila je svoj egzil u diplomatsku misiju. Putovala je po Evropi i SAD-u, držala govore, davala intervjue, okupljala intelektualce i umetnike u borbi protiv diktature. Nije imala formalnu funkciju, ali je delovala kao neslužbeni ambasador demokratske Grčke u svetu – i bila mnogo uticajnija od mnogih koji su nosili titule.
Nakon povratka u zemlju i obnove demokratije, postala je prva žena na čelu Ministarstva kulture. U toj ulozi, unela je umetničku strast i političku odlučnost u sve što je radila – od kulturnih reformi do borbe za povratak Partenonskih skulptura. Njen stav je bio jasan: „Kultura nije luksuz. Ona je suština.“ Melina Merkuri ostaje simbol žene koja je razbila okvire – i u umetnosti i u politici. Bila je glas Grčke onda kada je zemlji najviše trebao, i lice kulture koja ne pristaje na zaborav. „Ne mogu biti ništa drugo osim Grkinje,“ napisala je. I zaista, u svemu što je radila – od glume do politike – Melina je uvek ostajala verna sebi i zemlji iz koje je ponikla.
Jelena Marković
Autorka teksta