Стећци су средњовековни камени споменици, са уклесаним сликовним украсима или натписима, који се налазе на подручју Балкана, претежно у Босни и Херцеговини али и у Србији, Црној Гори и Хрватској. Настајали су у периоду од XИИ до XВИ века и представљају сублимацију миленијумских погребних традиција. Стећци су углавном израђени од камена, а њихови облици варирају – најчешће су то плоче, сандуци, крстаче. Њихова тежина је у распону од 100кг до 32 тоне. Украшени су различитим мотивима, од којих су најпознатији биљни орнаменти, фигуре људи, животиње, борбе и сцене из свакодневног живота.
Натписи на стећцима обично су урезани на старословенском језику, а могу бити и на латиници или ћирилици, зависно од периода и културе. Ови споменици значајни су и као извор информација о средњовековној религији, обичајима и веровањима. Иако су претежно повезани са хришћанством, неки од урезиваних мотива указују на специфична локална веровања и паганске традиције. До сада је пронађено више од 66.000 стећака, од чега преко 50.000 на подручју Босне и Херцеговине.
Најславнији појединачни стећак је Згошћански, нађен у околини Какња, који се налази у Земаљском музеју у Сарајеву. Данас су заштићени као културно наслеђе, јер су од великог значаја за историју Балкана. Многи локалитети са стећцима су 2016. године уписани на УНЕСЦО-ву листу светске баштине.