Језик као матрица идентитета
Прецизно мерење вредности језика за очување културног идентитета заједнице немогућа је работа, ма који принцип или мерни систем да измислимо и пробамо да применимо. Све је у језику, могло би се рећи. Колективно сећање, обичајне праксе, културнне матрице понашања у скоро свим социјалним релацијама, дух и мудрост народа, литература. Језик је тајни чувар лепоте народне душе, свега што је у трајању времена брусило својеврсни профил заједнице која га говори. У њему је запретено архаично и архетипско, митолошко и ритуално али и савремено друштвено биће једног народа, национа, заједнице.
На свету је много језика, од кинеског који говори више од милијарду људи и енглеског чија је говорна варијанта постала глобална техничка алатка комуникације, до многих за које највећи број људи ни не зна да постоје. Сакривени су у малим изолованим заједницама које га користе, разбацани на далеким меридијанима. Бројни су у процесу изумирања док ово пишемо. И док је највећи број језика као матерњи и службени везан је за једну или две државе, две нације или две зајендице, прича о португалском језику посебна је у сваком погледу.
Успостављање Светског дана португалског језика
Према одлуци донетој на 40. редовној сесији међународне организације УНЕСКО пети дан месеца маја проглашен је за Светски дан португалског језика. Овај међународни дан обележен је по први пут већ следеће, 2020. године, када се, тим поводом, светској јавности обратио и генерални секретар Уједињених нација, Антонио Гутиерес, португалски политичар и дипломата. У свом поздравном говору Гутиерес је, између осталог, нагласио да је успостављање Светског дана португалског језика препознавање његове глобалне важности и релевантности.
Обележавањем дана португалског језика, што је само по себи културолошки спецификум јер тек неколико језика има свој међународни дан, посебно се бави Међународна организација португалском језика ЦПЛП (Цомунидаде дос Паíсес де Лíнгуа Португуеса), основана 1996. године као организација која повезује државе које португалски језик користе као службени. Организација се често назива и “лузофонска заједница”, по латинском називу за Португал – Луситаниа, а њено седиште налази се у Лисабону, главном граду Португала.
Процена је да широм планете више од 260 милиона људи говори португалски као матерњи језик, што га чини шестим најраспрострањенијим језиком на свету. У питању је језик велике друштвено-политичке историје и огромног наслеђа широм света, с обзиорм на колонијалну прошлост Португала, која је трајала целиг 600 година, од 1415. до 1999. године. Са друге стране, књижевна вредност португалског језика огледа се у именима писаца који су стварали и стварају на њему, попут Фернанда Песое, Жозе Сарамага, Жоржа Амаде, Мија Котоа, Аугуста Курија, Ане Марије Машадо, глобално познатог Паола Коеља и других.
Поводом овогодишњег обележавања празника португалског језика вишемилионској заједници обратио се и Закариас де Коста, извршни директор ЦРЛП-а.
Поругалски језик је глобално присутан
Лузофонска заједница повезује 9 држава на 4 континента и то: Португал у Европи, Бразил у Јужној Америци, Анголу, Мозамбик, Гвинеју-Бисао, Зеленортска Острва, Сао Томе и Принципе те Екваторску Гвинеју у Африци и Источни Тимор у Азији. Ове земље деле заједничку историју португалске колонизације, али и сличне језичке, културне и друштвене вредности. Иако се налазе на различитим континентима, португалски језик их повезује као мост сарадње и комуникације. ЦПЛП бави се промоцијом португалског језика као средства културе, образовања и међународне сарадње. Такође доприноси размени знања у разним областима попут науке, здравства, технологије. Организујући самите лидера, културне фестивале, студентске размене и конференције које промовишу јединство лузофонског света ЦПЛР представља јединствену организацију која је глобално и стратешки посвећена неговању, развоју и промоцији португалског језика и заједничког културног хоризонта значајног дела светског становништва.
Стандардизација правописа и међудржавна сарадња
Један од најважнијих корака који је обележио сарадњу унутар ЦПЛП-а је Ацордо Ортогрáфицо да Лíнгуа Португуеса де 1990, односно, Споразум о уједначавању португалског правописа, донет са циљем да се уклоне правописне разлике између варијанти португалског језика које се говоре у различитим земљама и регионима. На тај начин континуирано се ради на неговању јединственог стандарда писаног португалског језика, док се локални колорит и дијалектаска разноврсност порутгалског језика чувају у живом говору широм света. И поред чињенице да су неке од чланица ратификовале овај споразум знатно касније од датума његовог доношења, Споразум је значајно допринео већој језичкој кохерентности унутар заједнице у области стандарда писаног језика, олакшавајући издаваштво, образовање, медијску размену и међународну комуникацију лузофонске заједнице.
Чланице ЦЛРП-а усвојиле су такође документ Културне повеље који дефинише заједнички оквир за културну сарадњу и афирмацију лузофонског идентитета. Ова повеља позива на међусобну размену уметничких садржаја, очување заједничке баштине и развој културних програма који промовишу разумевање и дијалог мешу државама португалског културолошког хоризонтал. Кроз различите фестивале, изложбе и пројекте, ЦПЛП континуирано улаже у промоцију културе као важног фактора међусобног повезивања.
Посебна пажња у оквиру организације посвећује се образовању, као још једном од стубова сарадње, те су чланице покренуле бројне иницијативе у циљу јачања размене знања. У сарадњи са међународним организацијама, као што је УНЕСЦО, развијају се заједнички образовни програми, подржава академска мобилност и подстиче дигитално учење на португалском језику. Такве иницијативе имају посебан значај за млађе генерације и доприносе стварању образовне мреже која надилази континенте.
Економска сарадња као последица културне дипломатије
Најновијем јачању међусобних веза међу чланицама ЦПЛП-а представља Споразум о мобилности из 2021, потписан у Анголи, којим је омогућено лакше кретање људи међу чланицама, грађанима је олакшан приступ радним дозволама, студентским визама и боравишним одобрењима. Конкретни резултати Споразума о мобилности већ се виде нарочито у Португалу, који је поједноставио процедуре за долазак држављана из Бразила, Анголе, Мозамбика и других земаља. Споразум има огроман потенцијал да подстакне циркулацију стручњака, уметника, научника и студената, чиме се додатно учвршћују културне и економске везе међу државама.
Иако ЦПЛП не функционише као економска унија нити је основан зарад економских циљева, значајна пажња унутар организације посвећује се подстицању трговине и улагања. Кроз форуме привредних комора и потписивање споразума о заштити инвестиција, чланице ЦЛРП-а интензивно раде на отварању простора за привредну сарадњу, нарочито у областима енергетике, пољопривреде, дигиталне економије и инфраструктуре. Овакав вид економске дипломатије има за циљ повезивање афричких ресурса са технолошким и финансијским капацитетима Бразила и Португала, чиме се ствара повољан амбијент за заједнички раст.
Сви ови споразуми, било да се односе на правопис, слободу кретања, културну сарадњу, образовање или економију указују на то да ЦПЛП није само политичка платформа, већ жива мрежа народа које повезује више од језика. На примеру португалског језика јасно се види у којој мери зајднички језик а тиме у великој мери и кутлура чине темељ на којем се граде везе и сарадња, док кроз конкретне споразуме и иницијативе такав савез показује да је могуће стварати дубљу интеграцију и разумевање и ван традиционалних политичких и географских оквира.
Канцеларија за културну дипломатију
