Jezik kao matrica identiteta
Precizno merenje vrednosti jezika za očuvanje kulturnog identiteta zajednice nemoguća je rabota, ma koji princip ili merni sistem da izmislimo i probamo da primenimo. Sve je u jeziku, moglo bi se reći. Kolektivno sećanje, običajne prakse, kulturnne matrice ponašanja u skoro svim socijalnim relacijama, duh i mudrost naroda, literatura. Jezik je tajni čuvar lepote narodne duše, svega što je u trajanju vremena brusilo svojevrsni profil zajednice koja ga govori. U njemu je zapreteno arhaično i arhetipsko, mitološko i ritualno ali i savremeno društveno biće jednog naroda, naciona, zajednice.
Na svetu je mnogo jezika, od kineskog koji govori više od milijardu ljudi i engleskog čija je govorna varijanta postala globalna tehnička alatka komunikacije, do mnogih za koje najveći broj ljudi ni ne zna da postoje. Sakriveni su u malim izolovanim zajednicama koje ga koriste, razbacani na dalekim meridijanima. Brojni su u procesu izumiranja dok ovo pišemo. I dok je najveći broj jezika kao maternji i službeni vezan je za jednu ili dve države, dve nacije ili dve zajendice, priča o portugalskom jeziku posebna je u svakom pogledu.
Uspostavljanje Svetskog dana portugalskog jezika
Prema odluci donetoj na 40. redovnoj sesiji međunarodne organizacije UNESKO peti dan meseca maja proglašen je za Svetski dan portugalskog jezika. Ovaj međunarodni dan obeležen je po prvi put već sledeće, 2020. godine, kada se, tim povodom, svetskoj javnosti obratio i generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutieres, portugalski političar i diplomata. U svom pozdravnom govoru Gutieres je, između ostalog, naglasio da je uspostavljanje Svetskog dana portugalskog jezika prepoznavanje njegove globalne važnosti i relevantnosti.
Obeležavanjem dana portugalskog jezika, što je samo po sebi kulturološki specifikum jer tek nekoliko jezika ima svoj međunarodni dan, posebno se bavi Međunarodna organizacija portugalskom jezika CPLP (Comunidade dos Países de Língua Portuguesa), osnovana 1996. godine kao organizacija koja povezuje države koje portugalski jezik koriste kao službeni. Organizacija se često naziva i “luzofonska zajednica”, po latinskom nazivu za Portugal – Lusitania, a njeno sedište nalazi se u Lisabonu, glavnom gradu Portugala.
Procena je da širom planete više od 260 miliona ljudi govori portugalski kao maternji jezik, što ga čini šestim najrasprostranjenijim jezikom na svetu. U pitanju je jezik velike društveno-političke istorije i ogromnog nasleđa širom sveta, s obziorm na kolonijalnu prošlost Portugala, koja je trajala celig 600 godina, od 1415. do 1999. godine. Sa druge strane, književna vrednost portugalskog jezika ogleda se u imenima pisaca koji su stvarali i stvaraju na njemu, poput Fernanda Pesoe, Žoze Saramaga, Žorža Amade, Mija Kotoa, Augusta Kurija, Ane Marije Mašado, globalno poznatog Paola Koelja i drugih.
Povodom ovogodišnjeg obeležavanja praznika portugalskog jezika višemilionskoj zajednici obratio se i Zakarias de Kosta, izvršni direktor CRLP-a.
Porugalski jezik je globalno prisutan
Luzofonska zajednica povezuje 9 država na 4 kontinenta i to: Portugal u Evropi, Brazil u Južnoj Americi, Angolu, Mozambik, Gvineju-Bisao, Zelenortska Ostrva, Sao Tome i Principe te Ekvatorsku Gvineju u Africi i Istočni Timor u Aziji. Ove zemlje dele zajedničku istoriju portugalske kolonizacije, ali i slične jezičke, kulturne i društvene vrednosti. Iako se nalaze na različitim kontinentima, portugalski jezik ih povezuje kao most saradnje i komunikacije. CPLP bavi se promocijom portugalskog jezika kao sredstva kulture, obrazovanja i međunarodne saradnje. Takođe doprinosi razmeni znanja u raznim oblastima poput nauke, zdravstva, tehnologije. Organizujući samite lidera, kulturne festivale, studentske razmene i konferencije koje promovišu jedinstvo luzofonskog sveta CPLR predstavlja jedinstvenu organizaciju koja je globalno i strateški posvećena negovanju, razvoju i promociji portugalskog jezika i zajedničkog kulturnog horizonta značajnog dela svetskog stanovništva.
Standardizacija pravopisa i međudržavna saradnja
Jedan od najvažnijih koraka koji je obeležio saradnju unutar CPLP-a je Acordo Ortográfico da Língua Portuguesa de 1990, odnosno, Sporazum o ujednačavanju portugalskog pravopisa, donet sa ciljem da se uklone pravopisne razlike između varijanti portugalskog jezika koje se govore u različitim zemljama i regionima. Na taj način kontinuirano se radi na negovanju jedinstvenog standarda pisanog portugalskog jezika, dok se lokalni kolorit i dijalektaska raznovrsnost porutgalskog jezika čuvaju u živom govoru širom sveta. I pored činjenice da su neke od članica ratifikovale ovaj sporazum znatno kasnije od datuma njegovog donošenja, Sporazum je značajno doprineo većoj jezičkoj koherentnosti unutar zajednice u oblasti standarda pisanog jezika, olakšavajući izdavaštvo, obrazovanje, medijsku razmenu i međunarodnu komunikaciju luzofonske zajednice.
Članice CLRP-a usvojile su takođe dokument Kulturne povelje koji definiše zajednički okvir za kulturnu saradnju i afirmaciju luzofonskog identiteta. Ova povelja poziva na međusobnu razmenu umetničkih sadržaja, očuvanje zajedničke baštine i razvoj kulturnih programa koji promovišu razumevanje i dijalog mešu državama portugalskog kulturološkog horizontal. Kroz različite festivale, izložbe i projekte, CPLP kontinuirano ulaže u promociju kulture kao važnog faktora međusobnog povezivanja.
Posebna pažnja u okviru organizacije posvećuje se obrazovanju, kao još jednom od stubova saradnje, te su članice pokrenule brojne inicijative u cilju jačanja razmene znanja. U saradnji sa međunarodnim organizacijama, kao što je UNESCO, razvijaju se zajednički obrazovni programi, podržava akademska mobilnost i podstiče digitalno učenje na portugalskom jeziku. Takve inicijative imaju poseban značaj za mlađe generacije i doprinose stvaranju obrazovne mreže koja nadilazi kontinente.
Ekonomska saradnja kao posledica kulturne diplomatije
Najnovijem jačanju međusobnih veza među članicama CPLP-a predstavlja Sporazum o mobilnosti iz 2021, potpisan u Angoli, kojim je omogućeno lakše kretanje ljudi među članicama, građanima je olakšan pristup radnim dozvolama, studentskim vizama i boravišnim odobrenjima. Konkretni rezultati Sporazuma o mobilnosti već se vide naročito u Portugalu, koji je pojednostavio procedure za dolazak državljana iz Brazila, Angole, Mozambika i drugih zemalja. Sporazum ima ogroman potencijal da podstakne cirkulaciju stručnjaka, umetnika, naučnika i studenata, čime se dodatno učvršćuju kulturne i ekonomske veze među državama.
Iako CPLP ne funkcioniše kao ekonomska unija niti je osnovan zarad ekonomskih ciljeva, značajna pažnja unutar organizacije posvećuje se podsticanju trgovine i ulaganja. Kroz forume privrednih komora i potpisivanje sporazuma o zaštiti investicija, članice CLRP-a intenzivno rade na otvaranju prostora za privrednu saradnju, naročito u oblastima energetike, poljoprivrede, digitalne ekonomije i infrastrukture. Ovakav vid ekonomske diplomatije ima za cilj povezivanje afričkih resursa sa tehnološkim i finansijskim kapacitetima Brazila i Portugala, čime se stvara povoljan ambijent za zajednički rast.
Svi ovi sporazumi, bilo da se odnose na pravopis, slobodu kretanja, kulturnu saradnju, obrazovanje ili ekonomiju ukazuju na to da CPLP nije samo politička platforma, već živa mreža naroda koje povezuje više od jezika. Na primeru portugalskog jezika jasno se vidi u kojoj meri zajdnički jezik a time u velikoj meri i kutlura čine temelj na kojem se grade veze i saradnja, dok kroz konkretne sporazume i inicijative takav savez pokazuje da je moguće stvarati dublju integraciju i razumevanje i van tradicionalnih političkih i geografskih okvira.
Kancelarija za kulturnu diplomatiju
